Zubni implanti se u današnje vreme nameću kao najbolje rešenje u slučaju nedostatka jednog ili više zuba, uključujući nedostatak svih zuba u vilici. Implanti se ugrađuju u viličnu kost i smatraju se veštačkim korenovima koji će nositi buduće zubne krunice.
Veštački zub je zbirni naziv za šraf koji se postavlja u kost, abatment koji je veza između šrafa i krunice i same krunice, koja je jedini vidljivi deo implanta. Broj šrafova je manji od broja krunica jer je 4-6 šrafova po vilici dovoljno za držanje svih krunica u vilici.
Ugradnja zubnih implanata danas je rutinska opracija sa preko 96% uspeha. Čak i kod potpune bezubosti ova procedura obavlja se brzo, u dve faze sa tromesečnom pauzom (u međuvremenu pacijent dobija privremenu protezu), tako da sam implantološki zahvat ne utiče na životni tempo.
Koliko je prirodnih zuba potrebno za jedan zubni most, toliko je i veštačkih korenova tj. zubnih implanata potrebno za most na implantima. Uglavnom se zubne krunice izrađene na zubnim implantima fizički odvajaju od zubnih krunica na zubima, ali moguće je u određenim slučajevima i vezivanje zubnog implanta i prirodnog zuba.
Kao rešenje za delimičnu bezubost implanti su jedna opcija, dok je druga izrada dentalnog mosta. Implanti kao rešenje imaju prednost u odnosu na dentalni most u sledećim slučajevima:
Kada nema dovoljno prirodnih zuba da bi bili izrađeni nosači zubnih porcelanskih mostova koji bi nadoknadili nedostajuće zube;
Kada su zubi u vilici zdravi i jaki, tako da bi nadoknađivanje nedostajućih mostom značilo nepotrebno brušenje prirodnih zuba;
U slučajevima kada planirani zubni nosači mosta nisu dovoljno stabilni da izdrže opterećenje, npr. kada je prisutna parodontopatija;
Kada je rastojanje između budućih nosača mosta veliko – četiri ili više zuba.
Kao rešenje za potpunu bezubost, fiksni rad sa implantima je jedna od dve opcije, pri čemu je druga opcija proteza zakačena na zubne implante. Razlika između ove dve tehnike objašnjena je u sekcijama „Fiksni rad cele vilice“ i „Proteze na zubnim implantima“.